"U početku su me čudno gledali" Ispovest učiteljice koja je preživela požar u Kočanima i 75 dana se borila za život

Izlazak u diskoteku u Kočanima 16. marta 2025. za čas se pretvorio u najcrnji trenutak u istoriji gradića Severne Makedonije. Sve što je mirisalo na mladost, bezbrižnost i smeh, nestalo je u sekundi.

Muziku su zamenili krici, a reflektore kluba vatrena stihija i svetla hitnih službi. Narednog jutra ovaj grad se probudio slomljen i sa nenadoknadivim gubicima.

Završeno je drugo ročište

Najvažnije suđenje u Severnoj Makedoniji završilo je svoje drugo ročište, a za jutarnji program Kurir televizije govorila je Ivona Talevska, predsednica Asocijacije novinara u S. Makedoniji.

Ona je opisala atmosferu suđenja, kako su se optuženi branili, kao i to kakvu budućnost očekuje od suđenja povodom smrti 63 mladih života.

- Svim optuženima se na teret stavlja ugrožavanje opšte sigurnosti, a tu preti kazna od tri godine do doživotne robije. Ovo ročište je obeležilo to što se niko od optuženih iz diskoteke Puls ne oseća krivim, ali su svi izrazili osećaj krivica zbog svih žrtava koje su se desilo tog kobnog dana. Prema iskazu prvooptuženog vlasnika diskoteke, on je rekao da svake noći proživljava ono što se desilo u Pulsu jer je i njegov član porodice stradao, dok su neki zadobili ozbiljne povrede. Međutim, on je govorio da nije bio svestan propusta koji su bili u diskoteci. Njegova advokatica je rekla da nije mogao da popravi stvari jer nije znao da postoje propusti, koji bi zbog pirotehnike koju je dovela muzička grupa, mogli da odnesu ljudske živote - rekla je Talevska.

Ispovest preživele

Požar je odneo 63 života, a oni koji su pukom srećom izbegli kobnu sudbinu, i dalje se bore sa posledicama. Porodice žrtava požara u diskoteci "Puls" u Kočanima očekuju pravdu, a među njima su i dve devojke koje su se našle u samom centru vatrene stihije.

- Ne sećam se najbolje trenutka kada je izbio požar, iako ljudi tvrde da sam bila i pri svesti i da sam razgovarala sa njima, ali su meni ti trenuci izbrisani iz sećanja. Jedini trenutak koji pamtim jeste onaj kada sam bila pred izlazom, a nakon toga sam pala u nesvest. Iz diskoteke sam izašla sama, bila je gužva, ali sam uspela da se izborim. Ljudi su padali po meni, a sreća u nesreći je bila ta što sam bila nad njima, pa sam imala sreće da izađem. Čovek iz obezbeđenja mi je pomogao da pri izlasku ne padnem na glavu, već da se ispravim - rekla je Nadalina Grozdanova (19), preživela devojke koja se nalazila u diskoteci smrti kobne noći.

Po izlasku iz diskoteke, preživela Nadalina je sa teškim opekotinama hitno prebačena u bolnicu nesvesna u kakvoj je borbi za život.

- Pre nego što sam stigla u bolnicu, osetila sam blagu bol u ruci, pa samim tim nisam znala koliko sam povređena. Kada smo došli u bolnicu, verovatno sam zbog šoka izgubila pamćenje, ali sam pričala sa roditeljima i kažu da sam bila svesna - opisuje taj trenutak Nadalina.

Nadalina je u bolnici provela 75 dana, menjale su se terapije, a neke od njih i danas konzumira. Ona govori da će trebati još vremena da se izbori sa sećanjem na kobnu noć.

- Trebalo mi je mnogo vremena da se suočim sa istinom, neke rane su večne, neke će proći, ali treba još vremena da se izborim sa onim što sam preživela - govori hrabra Nadalina.

Sanela Davitkova (26) se iste noći našla u diskoteci u koju je došla kako bi se provela na nastupu omiljenog benda, ali nije naslutila kakav će požar krenuti ispred njihovim očiju.

- Bili smo tačno ispred bine, baš ispod pirotehnike. Isprva plamen nismo ni shvatili ozbiljno, mislili smo da je deo nastupa. Sve dok pevač nije viknuo: "Izlazite svi!" Skoro celo moje društvo je uspelo da izađe, ali nas troje smo se zaglavili na samim vratima. Od izlaska me je delio samo korak. Kad sam osetila vreo vazduh, instinktivno sam stavila ruke preko lica - kazuje Sanela, kojoj je, zahvaljući tome, lice prilično očuvano u grotlu pakla, ali ruke pokazuju tragove plamene nemani:

- Dalje se ničega ne sećam, mislim da sam se onesvestila na tren. Nisam mogla da dišem. Kad sam se probudila - zaglavljena. Ljudi natrpani jedni preko drugih. U toj gužvi i vrištanju, prvo što videh pred vratima bio je moj dečko. Dozivala sam ga, ali nije me prepoznao, svi smo bili garavi. Ipak me je posle čuo. Ne znam kako je uspeo da me izvuče. Ostavio me je ispred diskoteke i otišao po drugare, obojica su izvučeni. Stole, jedan od njih, koga sam mnogo volela, bio je napred u kolima Hitne pomoći koja me je odvezla. Bio je mnogo hrabar. Sve vreme mi je govorio da će sve biti u redu. A on na kraju nije izdržao, preminuo je u Beogradu.

Nakon kratkog boravka u Solunu vratila se kući. Mnogo je bilo teško, ožiljci, sve... Ali navikava se. I radi.

- Đaci su me u početku čudno gledali. Sad je sve u redu - uz osmeh će mlada učiteljica milog lica.

Bonus video:

Espreso/kurir/TM